Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

458

ит

И његову другу ниједноме. Тада Асан на ноге скочио,

И од куле врата отворио,

И предаде Србима оружје. Војеводе кад робље примише, Узеше их на тевтер бројити, И нађоше друга пет стотина, Пет стотина и педесет равно (С поглавицом од све Арбаније. Црногорци тад се искупише, Мртве турске главе покупише, На границе своје поперише Да гледају пут Скадра бијела, Када ће их везир откупити, Како што се бјеше захвалио У свом двору Асан-Хотовици. Витезови кад се саставише, Ту ти шемлук велик подигоше, Вишњем Богу славу учинише За њихово славно добитије, које Србу служи за поштење,

(Св'јетлом књазу на славу и дику,

И његову двору високоме. Мртву своју браћу саранише, Опијело дивно опојаше,

А остала, вејска се окрену Пјевајући и пушкарајући,

Са великим плјеном и одором,

Сваки своме мјесту пи огњишту.

Весели се, Петровићу књаже, И ти цјела ломна Горо Црна, Која у се њивиш соколове,

7115

120

125

130

[а =