Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

Па И у Турке јуриш учинила, Разагоне Турке кроз крајину Као вуци бијеле јагањце, Докле под врат наврнуше Турке, 685 И кв дубоку Блату доћераше. Ал' да гледаш ојађене Турке Бе не жале у Блато скакати, За не дат" се живи Црногорцем. Утопи се дванаест стотина, 690 Вода ждре, а мита не пита, И она их од боја растави. Њешто Туравк' Окадру граду оде Да се хвале својему везиру, Како им је било са Србима. - 695 Црногорци натраг се вратише Са крвавим рукам' и оружјем, Са великим пл јеном од Турака, Са главама и св'јетлим оружјем, Са капама и с буздованима, · то0 (0 доламама и с чадоровима, И осталом свитом небројеном, Које трагу служи за поштење. Кад то виђе Хасан-Хоту стари, Препаде се, п невоља му је, 105 Стаде кумит српске војеводе Да му даду божју вјеру тврду Да нипошто изгубит' га неће, А он да ће предат" се с Турцима У њихове пребијеле руке. 710 Тако њему даша вјеру тврду Да нипошто изгубит' га неће, Ни никакве хиле учинити