Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

И »да њим оде наша раја права, „Робље робе, а сијеку главе „Бегођ кога увате Турчина, „А низаму ни броја се не зна. „Рудине нам остадоше пусте „Без оваца крава и волова „Ала кардаш, чуда и знамења ! „Цар далеко, а алах восоко, „Нико на нас не обрће главе. „Ми смо раја, а они су Турци, »Ми чипчије, а они спахије, „Од овце се курјак претворио, „Власи раја уши уздигнули, „Алаха ми и браде свечеве, „Дошао је вакат кијамету, „Стари гр'јеси дошли до алаха, „То нам свеза и памет п руке; „Ово није бев божјег хићмета. „Знате, браћо, није давно било, „Када дадох три табора војске, » А толико Турак' краичника, „Окитисмо жупну Суторину „Шаторима и са барјацима, „Да војводу ес рајом уапсимо, „Па да не би њемачки солдата, „И препрати граду Дубровнику, „Кива ока утећ' не хоћаше „Од војводе дина душманина.

„Кад на лањску промислим срамоту,

„Капа ми се на глави заврти, „ А пламови удре уз образе, »Да од кога не бих ни жалио,

о

> с)"

то

ст