Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

НЕ

„Но од Луке, горскога ајдука. - · 80 „Па ми абер пође по свијету,

»Данас знаду сви седам девлета.

„Ово није бели без алаха,

„Пи без свете воље пророкове,

„Но што ћемо, да како ли ђемог“ 85 Тад сви Турци муком замукнуше,

Ал' не мучи беже Адем-беже,

Но прб каве два дима потегну,

Уз кољено чибук прислонио,

Десном руком Турке поздравио, 90 А лијевом глади сједу браду,

И оваку ријеч прифатио:

„бе аферим, пашо господине !

»Аалал твоме дину и поштењу,

» Такве главе до Стамбола нема, 9 » А коран ти на срду почива,

» [е по њему мудро разабираш.

„Данас ваља више, веле људи,

зуђрам памети но сто ока, снаге. уВидиш дивно, а и ми видимо 100 уда с овако живљети не може;

» се раја дозвала памети,

удеманом се свијет превратпо,

(55

„Све је пошло наопаким трагом.

„Ево има толико година, 105 „Пе дају нам хака са читлуках,

„А камо ли да зулуме трпе.

„Што је селах около Требиња,

„Не остаде ни краве ни овце,

„~ камо ли вола за орање, 110 „Ил“ дебела овна за пешкеша.