Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

ЊЕ „Имама ми п лијепе вјере, „Да на граду не има бедема, „ 1 твога би хата појахали. „Но удримо, док удрит' можемо, [15 „Богу шуђур, а у здравље царско, „ [и имадеш тринаест табора „Ове низама војске азуране, „Арнаута као ватре живе, „У нас трипут толико Турака.“ 120 Јошт се беже сабље прифатио, Па је руком куца по балчаку, Браду глади, сабљи проговара: „Доста сам те пута извадио, „Влашкијех се глава насјекао, 125 „И душманске крви напојио. „Окупићемо прб двадесет хиљада, „Ласно ћемо рају покорити, „Сву иејећи, огњем попалити, „Хајдув-Луку жива ухватити, 130 „Пове њему муке ударити „У Требињу пред капијска врата, „Мојом ћу му сабљом осјећ главу.“ То говори, а Бога не моли, Заборави рећи: ако Бог да. - 135 Проговори старац Аџи-беже: » Узум, пашшо, и ви браћо Турци! „Истина је, беже Адем-беже ! „Да е' овако живјети не може, „Ни подноси вјера пророкова 110 „Да се Турчин гази од ђаура. „АЛ видите што је и како је, „Није раја што је некад била,