Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

464

»Но прегнула једном за довијек „Да не трпи или да погине. „Па кад човек прегне: умријети, зНит' се боји смрти ни животу, »„Удариће на пушку запету »Бев оружја као п с оружјем. „Па ђе прегне хиљада такијех, „Пет хиљада бјежи овакијех. »Зарара је, али ајде није,

»Да трошимо силновиту војску, » Е је бутум раја устанула, „Набавила пусат и џебану/

» А Луци је Црна Гора близу

» А Србија помоћ обећава. „Бране Луку два силна девлета,

»један с југа, цар вранцуски кажу, „Други Москов страшни од сјевера.

»Па кад првог боја започнемо, »Свак ће Луди у помоћ притећи,

„Нас је мало војске спрама влаха.

„Но ја велим друго да радимо. „Ево нас је овђе пет стотина „По избору браће Требињана, ује ли кога породила мајка,

»И мушкијем опасала павом,

» И јуначким дозивала гласом, „Овђе нам се данас придесио, уда он пође до Стамбола, града, „Да понесе крвав' ерзовала

» Од све браће што смо на пскупу,

уда га преда у руке султану, „Ево њему стотину цекина,

145

160

170