Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

465

„И ево му готов ерзовала,

„Ево има четир' еФте дана

„Да га градим, и да о злу радим. „Сад ако сте овоме каили, »Притискајте прсте и мохуре; уја ћу први мога притиснути.“ Па прочита ерзовал Турцима, Цара моле и богом заклињу,

Да им поштље индат из Стамбола, Аскерлука војске регулаша, Арнауте за башибозуке,

И пред војском најбољег везира, Да се бију, ил' да се предају. Сви му Турци на то пристадоше, Притиснуше прсте и мохуре.

Ал' се нико наћи не могаше,

Ко ће ићи цару у Стамболу,

МИ носити крвав' ерзовала

До једнога Осман-Мисирлије

Из Рупјела из близу Требиња, Па међ' Турке ријеч истурио: ује л' истина, беже Апџи-беже, »Да ћеш дати стотину цекина 2 ујест истина, Мисирлић-Османе ! Па му Осман приступио руци, Бег га љуби у чело јуначко:

„Бе аферим, тићу од сокола! „Ево тебе плачна ерзовала.

у АЛ тако ти дина и имана,

» И свечева поста рамазана, »Никому га не предај у руке, „Ни самоме великом везиру,

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ 1Х

80

180

185

190

195

200

205