Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

ПН „Те их рани сиротиња раја, „Те побјеже у земљу Њемачку, » А што оста, не би Турпим доста. Око) радите, жив вас Бог убио ! „Што се једном раје не прођете „Чујте добро, паша и бегови, »„ Ако се ви раје не прођете,

„Кунем ви се мојом вјером дивном,

„ Мојом главом и мојим оружјем, „Па најпотље сабљом и образом, »Покупићу моје соколове, „'Њивим ћу вас огњем изгорјети, „Да ми љешше име запамтите.

» Ово пишем, велим: ако Бог да, »Е знадите више трпјет нећу, „А знаћете хоће л' тако бити.

» Чин те право, ако ћете здраво.“ Кад зачуше сви на искуп Турци, Проговори беже Адем-беже: „Ефендија, тако ми ћитапа !

„ Муевина и свечеве браде!

»Већ се ово трпјети не може. „Што чинимо, окаменили се! „Што радимо, кога ли бојимо2 „Да од кога, не бих жалио,

„Но од Луке влашког капетана. „Боље нам је свијем изгинути, „Но под овом живјети поругом,“ Апи-бег му прекиде ријечи:

„» Отан' полако, беже Адем-беже, „Није лако Луци ударити,

»Док се бутум раја одметнула,

30“

(5 Но ср

[55] [о (50

255

260

~ " (ез)