Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

ПНЕ „Те оремо, шјемо и копамо, БА у миру пландујемо овце, „Него хајте ломној Гори Црној, „амо нема дана ни сахата »Да се пролом не чује пушака, „А прољева крвца од Турака, »„ А не чује лелек рањеника. „Што вас има врана и гаврана »уДа панете у једном богазу, „Нашли бисте на претеку меса, » И напили крви од јунака.“ Тице чуше, бирдем полећеше, Прелећеше брда и планине, Пале тице на поље Цетиње, На врх табље више манастира, Ђе се турске поперују главе, Гладне тице бутум загракташе. Ћерали их српски соколови, Перјаници, млади Црногорци: „Иш, гаврани, тице злослутњице ! »Ту вам нема ћара ни почивка, „Турске су се осушиле главе. » Откад нам је Данил погинуо »У Котору од крвничке руке, » Од Кадића, куће Бранковића, „Голема смо боја пожељели, » И с царима мира учинили, „Него хајде у Херцеговину, „Сва се бутум раја отметнула »У Требиње и око Требиња, „Одметнула Шума и Попово, „Па крвави Зупци, Крушевице,

4()