Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

496

рана

»„ „Светога им Петра сапалити, з» А уватит' Мирка и Николу, „„Брихове ћу одасјећи главе,

» »И окитит мојега чардака,

„»да их гледам и да срце калим, „ „Мјесто главе раметли бабајка, „ »Омаил-аге царева већила,“

„Ово збори, а Бога не моли, „Нити рече једном: ако Бог да! „још ме чујте, до три војеводе, „Чија војска иде за Дед-агом: „Двје хиљаде босанских Турака, „Згодна момка а башибозука, „Пред њима је јунак од крајине „Па јагрезу хату од мегдана,

„Из Травника Кулиновић-бего. „Па још чујте, до три војеводе,

„ Чија војска иде у заплеће: „Једна војска од Стоца врвава, „Пред њоме је јунак на алату „Амзи-беже Ризван-беговићу,

„ А друга је од равна Љубиња, „Пред њоме је Турчин на вранчићу, „Зорно момче Сердаровић Мујо. „Колико је горе и планине,

„Ил“ зелена поља и ливаде

» Од равнога поља Невесиња

„До на Крстац на тромеђу кланац, „Не би тица кљуном закљунула, „Што од силе није притиснуто, „Турском ногом, јуначким опанком, „Или коњском плочом и копитом,

180

190