Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

„А барјаци гору заклонили, „На њима су зв'језде и мјесеци,

„Небо гледа ђе се земља тресе,

„Бјежи раја п гола пи гладна, 200 „Нестало им љеба у торбице,

БА у ћесе нестало Фишека,

„А оружја ни четврти нема,

» Од боја им пушке попуцале,

„ Поломјени на чарку кремени. 205 „Кука старо, а цичи нејако, _

„Те се скита по гори зеленој

„Голо, босо, гави по снијегу,

„Пасу траву ка остала марва.

„Но на ноге, ако Бога знате !“< 91() Тако кличу пребијеле виле,

Док зачуше до три војеводе.

Али виле, дуговјечне биле!

Знаду ко ће сили ударити,

Па се обје рукам' загрлише, 215 Одлеђеше пут Горице Црне,

Долећеше на Ловћен планину,

Зову виле на пољу Цетињу

Петровића Николају књаза,

И сокола Николина баба, 99() Виле зову, овако говору:

»0 Никола, црногорски краље !

„И ти Мирко, војводам' војвода!

„На ноге те, ако Бога знате!

„ Алај барјак развиј на Цетиње, 225 „Повупите своје соколове,

„Не пустите сиротињу рају,

„Ево на њих све цареве војске.

(ММ] бо

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ 1Х