Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

500

те

Те соколи своје витезове.

То вријеме три дни постајало, Са Креца се војска подигнула, Баћовића књига допанула,

Са Цетиња од Никола кнеза.

Кнез Никола овако му пише:

»О Јоване, бањански војвода,

„Раје главо, моје десно крило,

„ји удари с војском од Бањана.

» У запани у Дугу крваву,

„Ју ћеш наћи Церовић-Новицу. „Не удрите, не трошите војску, „Докле моја не приспије војска

» Од истока с краја од Никшића.

„Кад видите црногорску војску, „И пустите у богаву Турке,

„» Удрите им с плећа од запада, „ А Мирко ће с прси од истока, „Изненада удрите на Турке, „ллакните како умијете,

» И милосна Бога спомените, „Па по једну пушку истурите, „ А за голо гвожђе приватите, „Помутите аскерске команде, „Нек умукну бубњи и борије, „Нек: се смету војсци првијенци, „Да не знаде један за другога, »Ни да чује млађи старијега. »дко тако сурке не свладате, „Ви неђете огњем из пушака, _

» Јудне кажу аскерске шишане, »Дуго носе кушум од олова,

"295

300

305

8310

815

39()