Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

509

АИ

„Након себе спомен остављајте.“

На дивану разумјеше Турци. 80 Дервиш паша тио бесидио:

„ Чујете ли, паше и везири,

„Што нам султан од Стамбола, пише 2 ује ли боље мушки погинути

„Ради вјере и турскога дина, 825 „Но од свога гинути султана,

„Сад што ћемо од живота, свога 7“ Омер-паша бесиди Дервишу:

»0 Дервишу, царев командару,

„Ето тебе огњени солдати, 9() „ И велика царева котрада,

» ајде с војском граду широкоме,

„На Гацко ћеш учинити табор,

„Док окупиш четрдесет хиљада,

„Регулана царева солдата, 95 „И остале Херцеговце Турке,

»дДек ти стигне царева котрада,

„Брже да си на Дугу крваву,

„Па на Дугу сагради паланке,

„А натури од боја. топове, 100 У Нишиће опремајте рану,

„Добро тражи три српска сердара,

„Не би ли ти добра срећа дала,

„Да њихове изгубите главе,

уда их спремиш на диван султану. 105 „да Јована немој се мучити,

„једном смо га себе добављали,

„И превари четири везира,

„Одраво пође своме завичају.

„А ја одох мору на јалију, 4110