Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

208

„Пошљите их до Отамбола мога, „Ето вама вјера у ферману. „Олуго моја, Омер-паша стари, „ УФати ми војводу Јована,

» Од племена равније Бањана, „Пошљи ми га у Стамболу жива, „Нећу ли га како превјерити, „Добар би ми био за везира, „ Бе се бије, свуди он добије, »Даћу њему мјесто Ћуприлића, „Ер га бана у санџаку нема, »Он ће моју одметнути рају

» Од санџака од Херцеговине.“ Ферман дође челеби-Мостару, Омер-паши царевом муширу. Кад видио туру од султана, Он изнесе на диван Фермана, А окупи паше и везире,

И пред њима проучи фермана. Разумјеше царева Фермана, Све пофата трољетна грозница: Није лако за Дугу зборити,

А камо ли Дугом војевати,

У њу често крваво мраморје, Вију вуци, грају гавранови,

А пуцају српски џефердани,

А из гласа кликују сердари: „На ноге те, браћо Србадијо! „ Утврдите метеризе бојне, »Кад наљегу у Нишиће Турци, »Крв пролијте, жалити немојте „Ради Бога п народа свога,

50

55

60

65

70

= сл