Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

507 „Гора Црна и седморо Брда, „И његова око града раја,

„ А пред њима три српска сердара:

„Од Лукова војвода Илија,

„Који сједи граду на капију,

» Од Рудина, ћилера грацкога, „Ту им сједи сердаре Шћепане, „Сердар Ђоко с племена Бањана, „Сва три сједе на Дугу крваву, „Нишићима затворили џаду, „Куда иде царева котрада,

„Те их море пи жеђом и глади „Има пуно три године дана.

„А знате ли, лале моје праве, „Кад Нишиће Србима пуштимо, „Санџаку ће отворити врата, „Који брани сву Херцеговину, „Па ће ласно Босну приватити; „Кад саставе Босну и Србију, „Гору Црну и Херцеговину, „Хоће тражит' Неманића царство, „Хоће турском додијати дину, „Но чу л те ме, лале моје праве, „Ето вама огњени солдати,

„И велика од боја котрада, „Брже с војском на Дугу крваву, „Па на Дугу градите паланке, „Натурите од боја топове,

„ А Нишиће ране напуните,

„ И браните града од кавура,

„А тражите три српска сердара „Али живе, ал. њихове главе,

40)