Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

506

А аскеру ни броја се не зна, Кад се двије растадоше војске, Наједно се скупи српска војска, И војску су на тефтер узели, Љуто им је војска изгинула,

Од пет до шест пуније стотина, И погибе Баћовић Јоване. Благо њему и његовој души! Душа ће му раја уживати, Слава ће се твоја спомињати, Докле тече Срба и свијета,

И док тече гусал и гуслара, Јунаштво ти у пјесни пјевати.

28.

Опет то исто.

2 зуае султан ситан ферман пише

У Стамболу граду бијеломе Преко Босне на Херцеговину До Мостара турскога. дивана, Омер-паши царскоме муширу, И Дервишу царском командпру: „Паше моје, да јазук ви било! „Што ми зевка ни узура нема „У Стамболу моме Цариграду; Ни царујем нити господујем, „Не даду ми мазари крвави

» Од Никшића града на ћенару, » Е ми Нишић у невољи цмили, »УБута га је опасала гуја,

485

490

сл

10