Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

505

а иљии

Дочека га огањ из пушака

Као киша из црна облака,

Па у траву пушке побацаше,

А ножеве шјајне повадише, Јуришише сложно међу Турке Као гладни вуци у торину,

Ту се кољу војске на крвничку. Благо томе ко одма погибе,

Да не гледа муку пред очима. То гледали двије војеводе,

То гледао Јован и Новица, Оставише своје рањенике, Потекоше трком на душмана. Боже мили, је ли таке кавге Било икад послије Косова,

Или боја скоро на Граховцу“ Чисто није откад памте људи. Ту се клаше од подне до мрака, Не једоше, нита воде пише,

А камо ли да се одморише. Побјеже им паша Дервиш-паша Са три друге паше у Никшиће, Многу своју потрошише војску, Не зна јој се броја ни тефтера. Ту погибе Сали-Ферик-паша,

И погибе Арл'уцки бимбаша, Сплно туре беже Арслан-беже, И погибе са Загорја бего, Младо момче Ченгијћ Мухамеде, Многе баше и многе јузбаше. Што ћу вам их по имену причат', Него многи аге п бегови,

455

460

465

410)

4715

490