Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

51

Од Пресјека од воде студене

До крваве Оџине Пољане

Џет стотина глава посјекоше, 145 Отеше им од боја топове.

Ту их срете царева парада,

И велика беглук регемента,

На њих огањ оборише живи,

Погинуше обадва сердара, 150 А. сердара Николића Шога,

Њега љутом раном обранише.

У сердара ваљана дружина,

Млади момци од боја јунаци,

Не даше им посјећи сердаре, 155 Унијеше оба у планину.

Кад сердари српски погинуше,

Полећеше сјени од јунака,

Сиви соко од Дуге крваве,

Па одлеће на Цетиње славно 160 До књажеве велике биљарде.

Кад долеће соко на Цетиње,

На врата га стража дочекала,

Пролетио соко на пенџере,

За демир се ноктим“ приватио, 165 А у џаме крилом ударио,

Соко цикну како гуја љута.

Књаз Никола-сједи у биљарду,

И код њега Мирко и сенати,

Нит' ко чује нити разумије 170 До Николе у столици књаза.

Он познаде сјени од јунака

Десном руком џаме отворио,

Соко сиви паде му на руке,