Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

512

Испод крила књигу њему дава. 175 Књаз видио што му књига каже,

Па с' удари по кољену руком:

А да моје од крајине крило !

Из столице на ноге скочио,

Па се шета по дугој биљарди. 180 Зачуди се Мирко и сенати

Ко донесе карту у биљарду.

Ниједан га не смије питати,

Но подоцкан Петровићу Мирко Господару приступио руци: 185 „Књаз-Никола, земљи господару,

„Оклен карта ватром изгорјела

„Ко за абер каза у биљарду»

Књаз Никола проговара Мирку:

» О мој бабо, Петровићу Мирко, 190 „Желио си боја с војводама

»Да с турскијем ратимо султаном.

„Што боја, а ето мегдана,

„Ето Турци на Дугу крваву,

„Куле граде, а клачине пале, 195 „ Утврдили метеризе бојне,

„Натурили алкали топове,

Па пригоне у Нишиће рану.

„Данас кавга на Пресјеку била, „Погинула од крајине крила, 200 „Два сердара Шћепан и Илија,

„Оба су ви данас погинули

„На крвавој Оџиној Пољани.

„Но војводе, на ноге устан те,

„Па на пола дијелите војску, 20) „Полу с Мирком на Црницу равну,

сл