Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

Сваки ита, о за Петра пита. Кад дођоше на Дугу крваву, 24() У Стогове табор учинише,

Ту наоде Петра Вукотића,

Дервиш паша с војском на Ноздрама. Тада Петар војводе окупља:

„Сад, војводе, ако Бога знале! 2 „Видите ли силу у Дервиша,

»Има војске четрдест хиљада,

» У нас, браћо, четрдест стотина, „Можемо ли заметнути кавгу,

» И царевој сили одољети 2 250 уда је мајка родила јунака,

»да до Гацка широкога пође,

„Да уводи Гацко и паланке,

„На Ништице да им ударимо,

уда Дервишу џаду затворимо, 255 „Јако бисмо њега потиснули,

» И његову оборили грађу.“

Ко чујаше, они не хоћаше,

Ко не чује, многи отић' ћаше.

У ријечи коју говораше, 260 Док ето ти дели перјаника,

Од Грахова Шеаминовић-Рада,

На рамену везена шишана,

И војводи Петру говораше:

уја ћу тебе вјерно послушати, 265 И поћи ђу Гацку широкоме, „ Уводићу Гацко и паланке, уја ћу своју изгубити главу, » Чекаћу те док огрије сунце; „ Ако тебе абера не дође,

сл | >