Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена
Сваки ита, о за Петра пита. Кад дођоше на Дугу крваву, 24() У Стогове табор учинише,
Ту наоде Петра Вукотића,
Дервиш паша с војском на Ноздрама. Тада Петар војводе окупља:
„Сад, војводе, ако Бога знале! 2 „Видите ли силу у Дервиша,
»Има војске четрдест хиљада,
» У нас, браћо, четрдест стотина, „Можемо ли заметнути кавгу,
» И царевој сили одољети 2 250 уда је мајка родила јунака,
»да до Гацка широкога пође,
„Да уводи Гацко и паланке,
„На Ништице да им ударимо,
уда Дервишу џаду затворимо, 255 „Јако бисмо њега потиснули,
» И његову оборили грађу.“
Ко чујаше, они не хоћаше,
Ко не чује, многи отић' ћаше.
У ријечи коју говораше, 260 Док ето ти дели перјаника,
Од Грахова Шеаминовић-Рада,
На рамену везена шишана,
И војводи Петру говораше:
уја ћу тебе вјерно послушати, 265 И поћи ђу Гацку широкоме, „ Уводићу Гацко и паланке, уја ћу своју изгубити главу, » Чекаћу те док огрије сунце; „ Ако тебе абера не дође,
сл | >