Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

529

„А краљевске преступа границе, » У границу гради ни градове

„На срамоту свој твојојзи војски.

„Поробише хотске војеводе, „А пред њима војводу Хасана, „ И јунака Муја капетана, »Сву крајину огњем опалише „До самога Скадра бијелога.

„Но те молим, султан-господаре !

„У Скадру ни више стана нема,

„Но ми шиљи војску од Стамбола, „Ал' ти више Окадру стајат' нећу.“

Кад је Ферман био накитио, Отолен га био опремио,

У Стамболу цару честитоме. _ И кад царе виђе шта му пише, Од јада га забољела глава,

И мртва га вода спопанула, Леже царе, паде на душеку; За три дана и три тамне нојце Нити спава, нит се разговара, Нити клања, ни авдес узима. Трећи данак на ноге скочио, На све стране књиге раширио. Телар виче у Стамболу граду: „Који ије љеба царевога,

„И ко пости поста рамазана, „И ко клања Мухамеду свецу, „Да је свако цару на дивану.“ Телар виче два мјесеца дана, Док је силну војску окупио Безконачне земље Натолије,

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ 1Х

20)