Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

542

»Да он вуче по мору бродове, »Да им вози рану и топове, »Каше Бечу сломити рогове, „И повратит' нашу старевину. „Тако бјеше султан уредио, уја сам његов рачун наодио, „Калост моја, није погодио.“ То им Азис царе изговара,

И за прве царе приговара, Пак за себе поче говорити, Баш какву бе уредбу чинити: „Чујте, моја четири везира!

„ И велики паше и реџали, „Сада ваља мене ратовати. „Немојте се, Турци, препанути, „Докле имам у магазу блага,

„ Учинићу што је мене драго, „Сваком ћу их бруком товарити, „И каурске краље погазити, „Кад их могу купити за благо. „Не цијепе образ ни поштење; „ Овој крст фале, а ногам га газе, » 1,0 им више пару мита даје, „Ове играју по његовој ћуди, „Постали су крста издајице, „Отачаства црне кукавице,

уда пару би крста попљували, » И на своју вјеру похулили, „Ови каури они су једнаци, „Безобравни и нови и стари, „Турчин прави вазда дина фали,

175

180

190

200