Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

„ Ђенерала Стратимпра Ђура, „Који бјеше Војводини глава, „Шњим храброга Лужан-капетана, „И отправи убојне топове,

„ И тобџије цареве солдате, „Који знаду топом управљати, „Отправи их малој Гори Црној, „Да одбране књаза од Тураках, „А отправи царе Николаје, „Ковалевског свога ђенерала, „»Одбрани ми прногорског књаза. „Знадете ли, Турци, браћо драга, „Цар се Меџпид љуто расрдио, „Кад не даше њему Црногорце »Да их турска чизма не почепље. „Султан Меџид то Русу поврати, » Он поврати Русу и ћесару, „Поврати им жалост и срамоту. „Баш се бјеше врло домислио,

» Он закупи два велика краља, „Енглескога и шњим Францускога, „И трећега од Пијемонта краља, „Па на Руса шњима ударише,

„ А ћесару лаже обећаше,

„Дар му двије земље поклањаше, „Валакију пи шњом Молдавију, „Да не дође Русу у помоћу. „Срећа Русу те га не добише, БА да Руса тада предобише, „Ове по реду ћаше ратовати,

„ ћаше тадер Францу предобити, „А Енглеза ставпт измећара,

115

150

155

160

165

170