Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

њ4 Е. љ „И он тога не предоби врага; » Ту изгуби Кампањела бана, » И његове војске неколико. » Чудна врага, Турци, браћо драга, „Што су оне горе породиле, „Какве страшне силе надвладаше, » И слободу своју одржаше, „Каурски је припознаше краљи, „Дигоше им главу над облаком, „ Узвишују храброст до небеса, „Ратујући са нашијем царством. » Чудне бруке од нашијех цара, „Како тога не добише врага. »Пак ми сада више јаде кажу, „Краљеви им поставише књаза, „Без тестира и нашег Фермана. „Ма чујте ме, велики везири, »днадете ли, није давно било, „Кад сакупи војску Меџид царе „На хиљаду и осме стотине » И педесет и треће године, »Цар се диже, и покупи војску, „СОправи војску стотину хиљадах »Да погуби црногорског књаза, „А пред војском Омер-пашу мога, »И с Омером справи седам паша, „Да побије љуте Црногорце. „Доиста пх погубити ћаше, »И Данила црногорског књаза, »Да му не би од Беча ћесара, » И онога цара русинскога. „Оправи ћесар свога ђенерала,

[10

120

125

130

135