Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

А „Који јесу на гласу јунаци, „Што каурску вјеру држе тврдо, » Он би своју главу изгубио, „Али не би вјеру превратио. „Кад сподобим моје Херцеговце, »Посјећ' ћу им четири главара, „Који дижу рају на оружје: » Од Зубаца Вукаловић-Луку, »Који ми је освојио шанце, » И од мора сподобио крило, „Затвори ми море и бродове, »Да не возим рану и топове, » И низаме плаћене солдате, „Да каурске кости не претуцам, „Што ни пише у корану моме; „Погубићу Васиљев-Јована, „Који ми је Гацко освојио, » И широко поље Невесиње; „Погубићу Церовић-Новицу, „Што га Срби држе перјаницу, »Освоји ми Пиву и Дромњака, » И посјече Смаил-бега мога » С побратимом Караџићем Шујом, »„Разури ми Колашина града, » Србији је прикучпва често, »СОве он ради Србом се станути, » И на мене пушку обратити „Ове из главе црногорског књаза » И консула каурских будала; »Посјећи ћу војводу Милана, „Са Веруша Кома високога, „датвори ми града Гусинскога,

24()

250

255

960)