Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

„И саломи Арбанији крило,

уДа се више с Босном не састаје.

„Па ћу тадер књазу ударити, 410 „Су четири стране навалити,

„А ћесару мито обећали,

„Ваља њега мудро преварити,

„Мисли моју Босну сподобити,

„Каурин је, ма се преварио. 2715 „Кад погубим црногорског књаза

„И његове храбре војеводе,

» И сердаре п те капетане,

„Што су књазу најбољи главари, „Војводу ћу Мирка ухватити, 980 „Нећу њега посјећ' сабљом бритком, „его ћу му кожу одерати,

» И нове му муке ударити,

„Што их нема у корану моме,

„Па на муке душу истргати. 285 » Он ми поче страшно ратовати,

„Ив бусије губи војску моју,

„Ка што бјеше од Кројане бане.

„Кад сподобим малу Гору Црну,

„И сподобим црногорског књаза, 290 „И његове од војске главаре,

»Ове ћу тадер узет у низаме.

„Па ћу силну војску подигнути,

„Црну Гору и Херцеговину,

„а рбанију и шњом Румелију, 295 „И низаме од Стамбола мога,

„И широку Босну каловиту,

» Треба с војском на Србију поћи.

„Ласно ћу је ногам' погазити,

сл

ВУБОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ 1Х 6