Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

» У њих збора за јунаштво нема; » Кад нестаде Ђура и Милоша, „И његове храбре војеводе,

„Већ Србина за јунаштво нема, „Ни се Црни породио Ђуро, „Нити Ђуро породи јунака,

»„Џа га зато Срби проћерате,

» А Милоша доведоше старца, „Да Србију диже на оружје. „Срећа нашта те много не живје, » А да живје Милош и Данило,

„ ћаху од нас бруку направити, „И сви Турци муку дочекати,

„ ћаху сложит Србе и Словене, » И Бугарску земљу свуколику,

„ ћаху доћи до Стамбола мога, „Па ни мене лако бит' не ћаше, „ Орећа турска, оба нестадоше. „Михаила таквога ми кажу,

уда не ваља ништа за јунаштво, „Нити тражи своју старевину, Ни да ради спомен да остави. „Баш се није Милош породио, „Ни још Црни из Тополе Ђура, „Турци им се сабљом кунијаху, уЊихове су мишке нестануле,

» А њихове сабље зарђале,

»Да не сјеку османлијске главе.“ Па још Азис царе изговара,

И Турцима тако приговара: | „Кад сподобим што сам наумио, уСве ћу посјећ' српске поглаваре,

30)

305

310

315

(15) (50) (==

330