Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

ЕРИ

„Ухватићу Михамла књаза, „Сломићу му ребра на четворо, „И отејећ' му од рамена руке, »Да њемачки перо не опише, „Да ћесара не би сјетовао,

„Е на њега хоћу ударити, „Ваља Турци више војевати. „Потражићу моју старевину, „Краљевину угарскога краља, „И државу посавскога бана, „И богати Сријем код Дунава, „Каравлашку и Карабогданску, „Славонију п широку Лику, „Котар равни и сву Далмацију, „Дубровачку и Боку Которску, „ Тврди Котор Вукашина краља.

„И чујте ме, Турци, браћо драга!

„Кад сподобим српске бановине, „Бановине српске и славјанске, „И угарску страшну краљевину, „Тадер мислим на Беч ударити, „Потражићу Крња и Зеленка, „И Маргиту убојну лубарду. „Кад освојим Бечкога ћесара, „Ударићу на земљу Пољачку, „Да осветим наше ране љуте, „Које су ни под Беч ударили.“ И јошт царе говорити Баште, Но не даду четири везира,

Но овако њему бесјелише.: „Султан-царе, драги господаре! „Молимо те, честити султане,

со сл

335

345

360