Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

Ма

„Ове удари што си намислио, „Ма се прођи од Беча ћесара, И Пољака на гласу јунака, »Да те змија не удари љута, уда не скоче краљи и каури, уда од тебе бруку не ураде,

»Е је Пољска у три силна краља, » У Бечу су краљева столице, „Хоће тебе ухватит' грозница, „Е краљеви Беча пустит' неће, „Ни Пољачку и ако је пуста.“ Ного Азис царе проговара :

„Не будал'те, четири везира, „Ви не знате што у мене спава, уја сам добар поса урадио,

„У Енглеза новце узајмио, „Каурске сам краље помутио, „ћесара сам Русу омразио,

» >“ Француза с ћесаром свадио, „Талију сам земљу узбунио,

» И од свога цара одвојио, „Полачку сам земљу узмутио, „Многе Русу грађе изгорио,

„То сам, Турци, браћо, урадио, » О великијем енглескијем новцем. »ја се уздам у корана мога, „Јешко сам их с новцем задобио, „ И каурске краље избунио,

„И неслогу њима опазио. „Докле имам у Енглеза новца, „Сваком ћу их бруком товарити. »Но чујте ме, четири везира,

365

970

980

390

395