Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

549

„Немојте ми поса оштетити, »Да не радим што сам наумио.“ Дигоше се четири везира, | Стидно му се они поклонише, Сва четири њему захвалише. „Фала теби, честити султане, „Кад си тако срдит на кауре, „Кад си такви поса урадио,

„И каурске краље посвадио. „Ми смо жељно уру ишчекали, „Да пијемо крви од каура, » И хоћемо радо ратовати.

„ Авис-царе, мили господаре, „Ји наличиш на цара Мурата, „Који ни је задобио царство.“ Тадер царе Омер-пашу зваше: » О Омере, све моје уздање, „Узми војску шездесет хиљада, „И четири вјерне паше моје: „дДервиш-пашу и Хусеин-пашу, „ Абди-пашу и Измаил-патшу, „Хајде шњима ломној Гори Црној. „Шак почини на Херцеговини, „И сподоби каурске Бошњаке, „Херцеговце гласите јунаке,

„И ухвати четири војводе: „Церовића од села Дробњака, „Што посјече Ченгијћ-бега мога, „И разори Колашина града, „Што освоји Пиву и Дромњака, » И ухвати војводу Милана,

» О побратимом попом Захаријом,

4()()

405

415

425