Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

„Што сломише.Арбанији крило, » И ухвати српску војеводу

» Од Бањана Васиљев-Јована, „Који ми је Гацко сподобио, „И широко поље Невесињско, „И ухвати војеводу Луку,

» Од Зубацах код Требиња града, „Што је моје освојио шанце „Под Новога каурскога града, „Што је моја затворио крила

» Од широка мора великога,

уда не гушим каурске Бошњаке, »Да не тучем моје Херцеговце, „Да топузом кости не претуцам, „Како смо се вазда научили,

» То све пише у ћитапу моме, „Да каури не подижу главу. „Ти пос'јеци српске поглаваре. „Ради мудро преварити књаза

» И његова злочестога баба, „Тешко мито ти обећај књазу » И његову злочестоме бабу,

» Обећај им што им дати нећеш, „Каури су лакоми на благо,

» Ер да би их лажом преварио, „Док би моју сподобио рају. „Но Омере, моја десна руко, „Кад пос'јечеш српске поглаваре, » Удри књазу су четири стране, » И покрени Арнауте гладне, „И све моје Арбанасе љуте,

» Што су жељни пљачке и шићара.

430

41()

445

450