Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

551

„Њима страшно мито обећавај, „Што ујагме, али што украду, »Да никоме дијела не даду.

„Па подигни све моје Бошњаке, „Херцеговце на гласу јунаке, „Па удари ломној Гори Црној, „Ти погуби црногорског књаза, „Развали му црвеве и олтаре, „Пос'јеци му српске поглаваре, „А уфати војеводу Мирка,

„Не сјеци га, правога ти дина ! „Но га пошљи у Стамболу моме, уја ћу њему муке ударити,

„И на муке душу истргнути.

» Чуј, Омере, од војске сердаре, „Кад сподобиш ломну Гору Црну,

„Крени с војском у ту Босну равну,

„Све покупи у моме низаму, „Па окрени на Србију с војском, „Напиши ми лист књиге бијеле, „На мезиље у Стамболу моме, „И ја ћу се тадер подигнути, „Искупити надолинске Турке,

„И Азију зваћу у помоћу,

»Од Азије и земље Африке,

уја ћу с војском на Орбију доћи; „Ји отуда, а ја одовуда,

„Да Србију ногам' погазимо. „Довући ћу топе убојите,

„И Србију ставит под копита.

„ Гражишћемо српске бановине,

„И каурске страшне краљевине,

465

470

4715

485

49)