Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

552

Што су наши на сабље добили,

„Кад су пријед шњима ратовали,“

Омер скочи, цару руку љуби.

Отолен је с војском окренуо, 495 Узе војске шездесет хиљада,

Уве силну рану и топове,

Оде с војском преко Румелије.

А кад царе војску оправио,

Везирима царе говораше : 500 „Видите ли, четири везира,

„Како могу купит' кауринаг

„Видите ли оне потурице,

„Овога крста грдне издајице,

„да паре је вјеру преврнуо, 505 „И на браћу сабљу наострио,

„Пак весело на кауре креће,

„Да каурске богомоље ваља.

„Таква ти је вјера у каура!“

Баш се томе Турци радоваху, 510 Ругаху се, па се весељаху.

Омер-паша с војском долавалшше

На Врањеше надно Босне равне,

Пак на троје војску дијељаше.

Он остави пашу Хусеина, 515 Насред Хаса код широка Лима Да сподоби нахију Гусинску, И погуби попа Захарију,

И Милана од Кома планине. Абди-пашу Омер отправио

На тврдоме Скадру на Бојану, Не даде му војске николико, Нако само три четири слуге,

сл [555] (===