Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

МИ Авди-пашу Омер сјетоваше, Да му смпри Арбанију љуту. 525 А остави паши Хусеину, Остави му двадест хиљада. Омер-паша преко Таре мину, А кад дође пољу Невесињу, Ту остави двадесет хиљада, 530 А пред њима Дервиш-пашу свога, Пак Дервиша Омер сјетоваше, Да сподоби Пиву и Дромњаке, И Шаранце на гласу јунаке, Да ухвати Церовића Нова. 585 Отолен се Омер окренуо, И на Гацко поље долазио, И отолен војску отправио Пут Требиња бијелога града, Да потражи Вукаловић-Луку. 54) Справи војске двадесет хиљада, А пред њима СОмаил-пату свога. Пак Омаила Омер сјетоваше, Да ухвати Вукаловић-Луку, И његове гласите војнике. 545 Омер-паша тако говорио, И свијема пашам' наредио, Кад освоје што им говорио, И ухвате српске поглаваре, Тадер ћемо књазу заратити. 550 А кад Омер војске разредио, Поче Омер лаже просипати. Не хћеше га Срби послушати, Турске су им лаже додијале, Започеше Срби ратовати: 555