Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

268 „Наострите сабље демишкиње, »Да с јечете од каура главе.“ 540 А кад турци ферман проучише, Они брзо војску покупише, Ђегођ наше гласита јунака, Отправише пут Стамбола града. Дође војске четрдест хиљада, 850 Черкезије дванајест хиљада, Што су ваздан Русом ратовали, Осам хиљад' Зебека јунака, Који носе пушке шаровите, У њих зрна од шеснајест драма, А свака је дуга по три лакта, И њихове палошине страшне, Дуги су им лакат и три кварта, Пресјекли би синџир гвожђе љуто, А нека ли кости од јунака; 960 Черкеза је и Зебека страшна Двадест хиљад бирана војника, А двадесет другијех Турака, Дође војске четрдес'т хиљада, Починуше бијелу Стамболу. Султан им се добро радоваше, По Стамболу војску покупио, Двадест хиљад покупи низама, Па опреми шездест хиљада, Отправи их малој Гори Црној. 870 Поглаваре царе сјетоваше, И на двоје војску дијељаше, Полак справи Арбанији „равној; Черкезију и Зебецке Турке, Десет хиљад' својега низама, 875

(22) ст сл

(05) > сл