Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

ЕВА и „Што се шњима Црна Гора Фали, „Ваљаће ти по краљевства твога,“ Кад краљица ферман проучила, 910 На турске се лаже слакомила, Женска глава па се преварила, И за новце образ покварила, Да се стиди што је урадила, Велики му новац позајмила, 915 Сто хиљада даде милијуна, Ове лијера енглескога злата; Нека што је новац узајмила, Но му даде војску п топове, Даде топа двадесет и четири, 990 На олуке што су израђени, И даде му праха и олова, Олово је пусто начињено, На катулу те је наређено, Кад погоди несретњег чојека, 925 Пак: у њега зрно пукнут ћаша, Жалоснога чојка раствараше; Баш којега погодити ћаше, Баш скапулат' нико не могаше. И даде му триста офицера, 930 Да му турску управљају војску, И даде му пет стотин" солдата, Канунера најбољег јунака. Пак краљица цара поздрављаше, Објави му што је узајмила. 935 То уради енглеска краљица, Она ружна морска жабарица, Пред свијетом обрав оцрнила, Сад се стиди, што си урадила,