Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

566

Нек ти султан сад благо поврати, Нек ти даде султан Црногорце Да ти буду твоји морепловци. Не даду се лако Црногорци,

Е нијесу жабе из лужине

Него мрки од планине вуци, Кад ухвате чојка некрштена, Огуле му кожу до за врата.

А кад султан царе разумио, Омеру је књигу отправио:

» Чуј, Омере, војски поглаваре, „Ето војска, а ето топови, »уИмалшп ране, имаш пебехане, „Немој више лаже просипати, „Како си се вазда научио.

» И чуј мене, Омере сердаре, „Не доби ли сада Гору Црну, „Не погубиш црногорског књаза, „Не уфатиш Петровића Мирка, „Не пошљеш га у Стамболу моме, „Не пошјечеш српске војеводе,

» ПИ његове војске начелнике, „Кунем ти се вјером и ћитапом,

»Мојом ћу ти сабљом посјећ' главу.

„Ове сам твоје лажи опазио.“ Кад Омеру војска долазила,

И царев му ферман долазаше, Па цареви ферман проучио,

Од њега се тешко узмучио. Друвкчије му бити не могаше, Но окрену војску на Брђане. Дође војска Спужу на крајину,

94()

945

950

со (у (2

960

965

970