Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

567

И ту паше табор учинише.

Од Прасквице до крај Височице

Пуно има три сахата пута,

Ове је турска притиснула војска, 9715 Коњ до коња, јунак до јунака, Шездесет је хиљада војника;

Зелене се турски чадорови

Ка планинске јеле п борови.

А кад виђе црногорски књаже, 980 Он је своју војску покупио,

Осам хиљад отправи војника,

А пред њима Петровића Мирка, Петровића Мирка и Крцуна,

И војводу Петра с Љуботиња, 985 И јунака Зегу из Баната,

И писара Петрановић Стева,

Да он служи Мирку за писара,

И остале српске начелнике.

Мудри Вацлик код књаза сјеђаше, 990 На све стране пером управљаше.

У Брда је војску отправпо,

Пак је књаже књигу направио,

Вукотића Петра поздравио:

„Мили тасте, Петре Вукотићу, 995 „Пошљи мене војске половину

„У широка Брда на крајину,

„јер ће ми их изгорети Турци.“

Вукотић је књаза послушао,

Полак му је војске отправио, 1000 Шиље војске четири хиљаде,

А четири себи оставио,

Да од Дуге карауле чува.