Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

568

Дође војска у Брда широка,

И ту Мирка Петровића наше Код Сушице на Пошкаље равно. Кад се двије војске саставише, Наполак их Мирко дијељалше, Оправио војске шест хиљада,

А пред њима Петровића Крца, И војводу Јола Пилетића,

И сердара Мата Бошковића, Оде војска селу Мартиниће, Оста Марко лугу Косовоме

Су његове четири војводе,

Сб Радоњићем и с Мартиновићем, И с војводом Петром с Љуботиња, Са војводом Ускоковић-Јовом, Шњим је пети српска војевода, Младо момче Лабуд од Цеклина Ту се двије војске ударише. Бој се бије, црна крвца лије, Стоји јека брда и долина И велике зелене планине. Бораху се за неђељу дана, И ту много војске изгибоше. Турска сила Србе предобила, Мартиниће село изгорјеше,

И Ново им село опалише

Удно равна луга Косовога.

Кад то виђе Петровића Мирко, Па витева коња закрочио,

Трже сабљу у десници руци,

Па повикну своје Црногорце,

Па пред војском јуриши на Турке,

1005

1010

1015

1020

1025

1030.

1035