Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

На војводе гледа попријеко.

Војводе се српске укорише,

А у Турке коње угонише,

Боже мили, чуда великога!

Баш сокола Петровића Мирка [040 Како мути и разгони Турке,

М његови храбри витезови,

Пет хиљада посјекоше глава,

И до Спужа поћераше Турке,

И ту многи Срби изгибоше, 1045 Три стотине Србах погинуло.

Ал' удари Петровића Крцо

Од Глизице села Мартинића,

И ту страшно поб'једише Турке.

Од крваве ПЏрентине главице 1050 До зелене горе Височице,

Двје хиљаде глава посјекоше,

И ту многи Орби изгибоше,

Пет стотина у бој' погибоше.

Кад Дервишу гласи допадоше, [055 Јер је Петар војску предвојио,

И на Брда борбу разумио,

Вукотића Петра преварио,

Не шће Дервиш Дугом ударити,

Ђе је пријед војску погубио, 1060 Два конака војском заминуо,

Па низ Киту с војском ударио.

Дочека га Васиљев Јоване,

Убише се у Киту планину,

Али Јован Петра кликоваше. 1065 Кад Вукотић Петар разумио, | | Крваву је Дугу оставио,