Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

ЈА

У зелену Киту долазио,

На Дервиша пашу ударио,

И доста му војске погубио, Рашћера му војску до Гребица, И оте му б'јеле чадорове,

И сву рану што је за војнике. Па почину паша на Бањане,

Пак растури књиге на све стране,

И велику војску покупио,

Од све Босне и Херцеговине, И његове цареве низаме,

Пак се опет Дервиш повратио, И на Киту с војском ударио. Дочека га војвода Јоване

Са војводом Петром Вукотићем. Бој се бије у Киту планину, Траја борба за неђељу дана, Убише се огњем из пушака; Турци жежу убојне топове, Црногорци за то и не маре, Него пале своје џевердане,

И ваљају проз планину Турке. Дервиш паша војску прекораше, И својом их сабљом повраћаше, Па на Србе Турци насрнуше. Мало Србах, а много Тураках, Бјеше Србах три хиљаде другах, А хиљада мртва и рањена.

У Дервиша четрдест хиљада, Бјеше много војске изгубио,

А изнова друге намирио. Црногорци пушке побацаше,

1070

1075

1080

1085

1090

1095