Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

57

А пламене ноже повадише, Убише се дрвљем и камењем, И десницам' и голијем ножем, Разагнаше по планини Турке. Ту погибе војвода Јоване,

То је десна Вукотића рука, Заћераше пашу на Бањане,

Ма изгуби војске три хиљаде. У то Петру књига долазила,

Од Николе црногорског књаза: » Чуј, војвода, Петре Вукотићу, »Прођ' се врага Нишицкога града, „И мегдана зелене планине,

» Хајде с војском гори Планиници, „Чекај Турке на мојој граници.“ Вукотић је књигу проучио,

Па покупи мртве и рањене, Пренесе их преко Планинице, Под Острогом код бијеле цркве, Ту је своју браћу саранио,

Пак постави војску на границу, На високо брдо Планиницу,

На погледу града Нишицкога. Дервиш-паша у Никшиће дође Са његово четрдес"т хиљада Пуштише се из затвора Турци, Све Нишицко поље ухватише. Вукотићу помоћ долазаше, Дође њему хиљада војника,

А пред њима српске војеводе, Од Цетиња Мартиновић Марко, И војвода Радоњићу Иво.

1100

1105

1110

1115

1120

1.225)

130