Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

са Бјеше војску отправио Мирко Да границу од Турака бране. Што је Фајде, драги побратиме, Велика је војска у Турака. Вукотић је војску уредио, Два сахата пута ухватио, Али Дервиш војску окренуо, У широко војску поставио, Од ранога Дола Папратнога До Острога и до Бухавице, Има пуно четири сахата, Па се двије војске ударише, Али Срби огањ оборише Једнак пуче четири хиљаде, Паде турске војске три хиљаде, Све мртвога и рањена друга. Тадер Турци огањ оборише, Пуче пушке четрдест хиљаде, И двадесет убојни топова, Паде српски хиљада јунака. Па на Србе Турци навалише, И оба им крила освојише. Но Србима мала помоћ дође, Од Роваца друга пет стотина, А пред њим' је Павићу сердаре, Те Турцима крило саломише, И ту српску војску избавише. Ема Дервиш с војском прелазио, Низ широка Брда обратио. Трче Турци који боље може, Нити жегу, нити куће пале, Но све трче Спужу крвавоме.

1150

1160