Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

578

Војвода га опазио Мирко, 1165 А кад виђе низ Пјешивце Турке,

Једанак је коња окрочио,

Собом узе хиљаду војника,

Ове брзога изабрана момка,

Полећеше гори Пламиници, 1170 А ту Мирко три војводе нађе.

Кара Мирко три српске војводе, Замахује сабљом до за врата,

Што пуштише Планиницом Турке. Радоњић му Иво говораше: 1175 „Прођ' се мене, Петровићу Мирко,

„Сила слађа земље и градове,

„А неколи чете у планину.

„Да ја браним гору Планиницу

» Од турекијех четрдес'т хиљада 1180 „Са мојијех три хиљаде другах.“

Дервиш дође Спужу крвавоме;

На мезиле Брда прелазио,

Ту је седам паша наодио,

И њихове шездесет хиљада. 1185 Ту се стаде војске сто хиљада.

Мирко своју војску окренуо,

На Орљу је Луку починуо,

И на једно војску окупио

Скупи војске петнаест хиљада. 1190 У ширину војску поставио, | Од Главице до Пошкаља равна.

Пак се Турска војска окренула,

И двије се војске ударише,

Ту се боре за петнаест дана, па ој) И ту страшне војске изгибоше.