Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

57

Ту се боре војске по мегдану

Већ од зрака до мрклога мрака.

Али Турци плећи обратише,

За њима се Срби натиснуше, До Спужа их града доћераше, Хиљаду им глава посјекоше. Што је Фајде, драги погратиме, Јере Дервиш на превару ради. Па из Спужа војску окренуо, Ове он ради на Цетиње доћи, Ноћно војска Љешкоплоље мину, Па у зору на Кокоте дође.

Ту не бјеше Срба ни једнога, Но је српска у Загорач војска, Нако жене и ђеца нејака,

Пак су жене стражу поставиле, И у зору војску опазиле, Женске главе ма срца јуначка, Свака своју запалила кулу, Купе старце и ђецу нејаку, Побјегоше нахијом Љешанском. Па то српска опазила војска, Хитро момци пушке дохватише, И Комане село прелазише,

У нахију застадоше Турке.

На Корнет се војске дочекаше На њем' бјеху Турци починули, На бијелу војводину кулу.

Кад војвода Ускоковић дође | И витези храбри Црногорци, На кулу се турски барјак вије, У војводе срце пуче живо,

1230.

1935

1240)

1945

1950

1255

1260