Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

ПНЕ „Крет и некрст нигде се не слажу. „Некрсти би јаде опростио, „Ма не могу оном тирјанину, 1455 „Кршћанскоме грдном душманину, „Који мене за новце продаје, „Овога крста у некрст издаје, „Ни се стиди части ни поштења, „Ни нашега Христа спаситеља. 1160 „Ову је хазну своју отворио, „Црн му образ пред свијетом био. „ И чујте ме, моји Црногорци, „Ако ћемо и сви изгинути, „Наше име неће погинути, 1165 „Но ће засјат наша света правда „ У нашега спаситеља драга, „Но удрите да сви погинемо, „Да се пасјој вјери не предамо. „Вјечни ћемо спомен оставити, 1470) „Наша ће се храброст спомињати „Докле траје сунца и мјесеца.“ Па сва војска на ноге устаде: „Тако, тако, мили господаре, (Па почеше њему говорити) 14715 „До једнога хоћемо гинути. » Чуј не добро, мили господаре, „Многе ће се сломити миштчице, „Док пријеђу Турци Кошћелице, » И многе се искестит' вилице, 1480 „Док свладају наше утробице.“ Књаз започе војску управљати, И на троје стаде дијелити: Дв'је нахије војске отправио