Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

а На Дубово и село Зачира, А пред њима војеводу Мирка, И четири хиљаде војника; Пак је другу војску отправио На малено село Љумовиће, А пред њима Јола Пилетића; И сокола Нова Церовића, И Милана с планине Веруше, И сердара од Црнице Тура, А за њима четири хиљаде; А четири себи оставио, И уз књаза три српске војводе: Свог ујака Мартиновић-Марка, И свог таста Петра Вукотића, И свог зета Ива Радоњића. Кад се дивно војска уредила, Отрашнијем се бојем ударила. Ал' удари војевода Мирко На лијево од Турака крило Од малога села Зачирскога, До малога села на Дубово. Страшно су се војске закрвиле, Све то бјеху Арбанаси љути, И бирани гласити јунаци, И Шестани Орпски крајишници. Црногорске пушке запуцаше, Турске чалме пусте остадоше, Остадоше турски чадорови. Црногорци Турке поћераше, Дв'је хиљаде глава посјекоше Низ лијепо село Ријечанско, Из Дујеве ишћераше Турке,

1490

1495

1500

1505

1510

1515