Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

(Све сагнаше у лугове Турке. Ал' удари Церовић Новица,

Са војводом Јолом Пилетићем, И сердаром од Црмнице Туром, И Миланом с Веруша планине, И четири хиљаде војника,

Па на десно ударише крило. Од Ћепаче воде Дубенице

И Вјетуша врха високога,

До Кречкога кланца тијешнога Ове је турска војска притиснула, Има пуно два сахата пута.

Ма на Турке Срби ударише, Турци своја леђа окренупте, Богу Ффала, те их поћералше, Три хиљаде глава посјекоше, И на Блато наћераше Турке. Ма погибе Црмнички сердаре,

Храбри шенат од Црмнице Туро.

Кад се оба саломише крила, Тадер књаже на ноге устаде, А повикну своје војеводе,

И војводе војску окренуше,

И на силу турску ударише. Од тврдога брда од Обода

До Вјетуша врха великога Турци бјеху шанце закопали, Ма кад на њих Срби ударише. Турски шанци пусти остадоше, Низ стрмена Брда заћераше.

Све друг друга гласом кликоваше,

Ћерајући Турке сијекући,

1590

1525

1535

1540

| ст сл