Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

0 Три хиљаде погибе Турака, Три хиљаде и седам стотина, 1550 Саћераше у Ријеку Турке, И у грдне баре п лугове, Ђе вранама опадају крила Од грознице и од огња жива. Црногорци Брда уграбише, 1555 И на Брда шанце оградише. Никола се књаже радоваше, И миломе Богу зафаљаше, Ма сва војска књазу говораше: „Молимо те, мили господаре, 1560 „Немој више у војску стојати, „его хајде на поље Цетиње, »Сједи, књаже, у својој столици, „Нека Турке Фатају грознице. Књаз је својој војски заФалио, 1565 Па зеленка коња окрочио: „О"Богом, с Богом, мила браћо моја! „Мили Боже, смилуј вољу твоју, „Ји сачувај малу војску моју » Од два наша тирјанина страшна, 1570 » Турског цара и Енглеског краља, » И трећега ако помоћ' дође, „Омилуј, Боже, благу вољу твоју, „И саучвај ову војску моју. „С Богом, с Богом, храбрени јунаци !« 1575. Књав Никола на Цетиње дође, СОједе књаже у својој столици, Ал' му срце мироват' не даје, Него сваки данак путоваше, На зелену гору излазаше, 1580