Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

593

А оте

„Фала вама, л'јепа Кровацијо,

„Тебе фала, земљо Славонијо,

„И питома земљо Далмацијо,

„Фала вама, Грци пи Славјани,

„Који сте се за нас спомињали. 1810 „Фала вама, госпође избране,

„Што сте наше ране жаловале.

„Фала сваком брату кршћанину,

„Ко познаје Христа Спаситеља,

„И ко ми је надодао руку, 1815 „Да одбраним моју милу мајку,

„Која ми је вазда трудна била.

„Ма од себе слободна је била,“

Још Никола књаже говораше:

„ Црногорци, слободни јунаци! 1820 уја ћу данак вама оставити,

„И што могнем то ћу поправити,

„До кошуље све ћу потрошити,

„Бог ће ваше труде наплатити.“

Књаз Никола више говораша, 1825 Црногорску вилу поздрављаше,

Која сједи на Ловћен планину: „Поздрављам те, мила сестро моја,

„Која си ми борбе избројила,

„На гласпта мјеста спомињала.“ 1830 Кад је вила књаза разумјела,

Гласовитим грлом запјевала:

„Весел'те се, храбрени јунаци,

„Ови сте, браћо, сада Обилићи, „Милошеви правизи потомци, 1835 „Косовске сте ране осветили,

„Сасвијем сте сада завршили.“

ВУБОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ ТХ 58